Makrobiotika - u Srbiji zakonski priznata metoda tradicionalne medicine

mrvice: početna > stručnjaci

Družite se sa nama:   

„Zdravi recepti“ razgovarali su o osnovnim načelima makrobiotičke ishrane sa dr sc. med. Ninom Bulajić, savetnicom za makrobiotiku i spec. med. mikrobiologije.

Zdravi recepti: Da li je makrobiotika kod nas priznata od strane zvanične medicine i kada? Koliko se danas ono što zvanični nutricionisti preporučuju razlikuje od opštih preporuka makrobiotike? Kako treba da izgleda, u procentima, pravilna ishrana po makrobiotici?
Dr Bulajić: Makrobiotika je od 2007. godine priznata u Srbiji kao metoda tradicionalne medicine koju mogu sprovoditi zdravstveni radnici sa odgovarajućom edukacijom iz makrobiotike. Sve su manje razlike između savremenih nutricionsitičkih i makrobiotičkih preporuka. Ono na čemu makrobiotika posebno insistira je organska proizvodnja hrane. Takođe, u makrobiotici se jede hrana koja nije pretrpela veće procese prerade, tj. što je moguće više prirodna. Još jedna značajna razlika je u upotrebi hrane životinjskog porekla – u makrobiotici je to pretežno riba. Standardni makrobiotički tanjir čine žitarice i njihovi proizvodi oko 40%, povrće 30 do 40%, mahunarke, njihovi proizvodi ili riba oko 15% i ostatak čine voće, koštunjavi plodovi i semenke, alge i dr. Makrobiotika je životni stil u skladu sa prirodom što je od fundamentalnog značaja za zravlje. Makrobiotika nije samo ishrana, već i pogled na život koji proističe iz duhovnog razvoja i balansiranja prirodnih energija u našem telu.

Zdravi recepti: Kod makrobiotičkog kuvanja važno je postići ravnotežu između jina i janga. Objasnite, u kratkim crtama, koje su karakteristike ovih energija?
Dr Bulajić: Jin energija označava širenje, a jang energija skupljanje. Ove energije su pristutne svugde oko nas i u nama. Postoji hrana koja ima pretežno jin ili jang karakteristike i ona jača naše odgovarajuće jin ili jang organe i funkcije. Ove dve energije su suprotne, ali međusobno uvek povezane i komplementarne. U organizmu je važna njihova ravnoteža. Poremećaji nastaju usled viška jin , viška jang ili viška ili manjka obe energije.

Zdravi recepti: Koje su onda te ekstremno jin ili jang namirnice koje valja izbegavati? Koje namirnice imaju umerenu energiju i stoga predstavljaju najbolju hranu za čoveka?
Dr Bulajić: U hranu pretežno jin energije ubrajamo proizvode koji sadrže koncentrovane šećere (gde spada i žuti šećer), zatim proizvode od poliranih žitarica (na bazi belog brašna), mleko i većinu mlečnih proizvoda, ulja i zasićene masnoće, tropsko voće, kao i hranu i naptke koji sadrži veštačke hemikalije. Hranu pretežno jang karakteristika čine crvena mesa, jaja, tvrdi usoljeni sirevi, kao i hrana biljnog porekla obrađena jang načinima pripreme: prženje, pečenje u rerni i dimljenje. Namirnice umerenih karakteristika su žitarice, povrće, mahunarke, uljarice i hladno ceđena biljna ulja, semenke, alge, voće sa domaćih prostora. Za razliku od prerađenih, većina ovih namirnica nose u sebi živu energiju jer iz njih može u povoljnim uslovima proklijati nova biljka. Celo zrno ne samo da nosi nutritivnu, već i životnu energiju i time povećava životnu silu u našem telu.

Zdravi recepti: Koje su opšte posledice viška jina u organizmu, prourokovanog preteranim unošenjem slatkiša, južnog voća , itd?
Dr Bulajić: Nastaje hlađenje i slabost organizma, umor, tromost i pasivnost. Takođe se značajno remeti metabolizam šećera.

Zdravi recepti: Koje su moguće zdravstvene posledice viška janga, kod preteranog unosa mesa i mleka?
Dr Bulajić: Višak janga pregreva telo, veće količine mesa intoksiciraju organizam i povećava se rizik  za razna hronična degenerativna oboljenja, naročito kardiovaskularna i maligna. Preterane količine mleka povećavaju stvaranje sluzi u organizmu, oboljenja sinusa, uha i bronhija, sklonost ka alergijama, a kod žena probleme na dojkama i reproduktivnim organima.

Zdravi recepti: Zašto je bitno da jedemo u skladu s godišnjim dobom i podnebljem? Zašto se prepuručuju alge, iako nisu sa našeg podneblja?
Dr Bulajić: Svako godišnje doba nosi drugu energiju koja karakteriše i biljke koje se uzgajaju i ubiraju u određenim sezonama. Ovaj ritam prati i naš organizam. Ovo se odnosi i na razna podneblja. Alge se preporučuju jer su bogate mineralima koje često ne dobijamo dovoljno iz hrane biljnog porekla u savremenim uslovima uzgoja.

Zdravi recepti: Mnogi zameraju makrobiotičkoj dijeti da predviđa suviše mali unos proteina, zbog izbegavanja mesa mleka, kao i mali unos vitamina, zbog veoma skromnog konzumiranja svežeg voća i povrća? Da li su to osnovane sumnje?
Dr Bulajić: Zvanične nutricionističke preporuke takođe ne preporučuju velike količine proteina, osim kod dece u razvoju, trudnica, sportista i u posebnim stanjima koja su vezna za zdravlje. Takve nutricionističke preporuke mora da prati i makrobiotička ishrana. Upotreba u prvom redu ribe i sojinih proizvoda, a zatim i proteina iz mahunarki i žitarica u makrobiotici i kvalitativno i kvantitativno zadovoljava naše potrebe. Vitamina ima više u raznovrsnoj makrobiotičkoj, nego prosečnoj uobičajenoj ishrani. Vrlo je važno da se unese dovoljna količina vitamina C, koja je u makrobiotičkoj ishrani uglavnom iz zelenog povrća, ali i iz voća. Kako se vitamin C gubi pri termičkoj obradi zeleno povrće se termički obrađuje 1 do 3 minuta. Dobar izvor vitamina C su i razne vrste salata koje su polupresne (npr. presovana ili marinirana salata ili turšija), kao i klice vrlo bogate vitaminom C i enzimima.

Zdravi recepti: Još jedna od predrasudsa je i da je makrobiotika skupa , kao i da oduzima previše vremena. Koliko je to tačno?
Dr Bulajić: Makrobiotika je skupa za one koji se orijentišu na gotove makrobiotičke proizvode ili ishranu po restoranima, a ako je u kućnoj izvedbi čak je i jeftinija. Vreme oduzima koliko i svaka kuhinja u kojoj se kuva.

Zdravi recepti: Da li su za kuvanje po makrobiotici dovoljne informacije iz knjiga ili je potrebno i praktično videti neke stvari od profesionalnih instruktora? Ako je neko bolestan, koliko su važne konsultacije sa stručnjakom?
Dr Bulajić: Do sad nisam upoznala osobu koja je dobro savladala makrobiotiku samo iz knjiga. Makrobiotički način života je i veština. Ukoliko je bolest u pitanju svakako je potreban savet stručnjaka, jer čak i zdravi ljudi treba da prođu obuku u sastavljanju pravilnog jelovnika. Makrobiotička ishrana nije visokokalorijska te se često desi da bolesni ljudi preterano oslabe, što može biti pogubno za neka stanja.

 

Ukratko o našoj sagovornici: Dr Nina Bulajić je nakon završenog Medicinskog fakulteta u Beogradu doktorirala mikrobiologiju na VMA, gde je kasnije postala docentkinja, a zatim i načelnica odeljenja Mikologije i parazitologije. Stručno se usavršavala u Velikoj Britaniji. Na poziv svetski poznatog stručnjaka za makrobitiku našeg porekla, Mine Dobić, dr Nina Bulajić je otputovala u Kaliforniju, gde je stekla obrazovanje iz oblasti makrobiotike na School of Healing Arts. Zajedno sa našom glumicom Cvijetom Mesić i vlasnicom makrobiotičkog restorana “Priroda” Snežanom Jandrlić, osnovala je udruženje “Zdravlje i radost”, koja je organizovala dolazak u Beograd Mičija Kušija, danas najvećeg autoriteta u svetu makrobiotike. Nakon toga, nastavlja školovanje na “Kushi Institute” u Americi. Već nekoliko godina vodi ordinaciju “UNIMEDICA” u Beogradu, u kojoj primenjuje svoja znanja stečena širokim obrazovanjem iz oblasti makrobiotike, ali i zvanične medicine. Zainteresovani za konsultacije sa dr Bulajić mogu da dobiju informacije putem telefona:  011/2446956 i 064/2005421

vrh strane