ŠPAJZ
mrvice: početna > špajz
Družite se sa nama: 
ARAME ALGA
Ova veoma dekorativna alga treba da vam je uvek pri ruci. Ieckana je na lepe, tamne rezance, koje možete potopiti na 5 minuta u mlakoj vodi i dodati na početku kuvanja čorbama, supama, mahunarkama i žitaricama. To će vaša jela učiniti lepšim i boljim, ali ne samo na oko! Arame je i jedna od najzdravijih algi – obiluje jodom (koji će vam biti potreban, ako koristite nerafinisanu morsku so u koju nije naknadno dodat jod, kao kod rafinisane). Bogata je još i kalcijumom i gvožđem. Dnevno vam je dovoljna 1 kašičica arame algi u nekom od jela, da biste zadovoljili makrobiotikom propisanu količinu algi u ishrani. Ne preterujte s količinom arame algi u jelu, jer će njihov jak ukus joda možda pokvariti glavni ukus jela koje pripremate.
vrh strane
KOMBU ALGA
Ako želite da uvedete alge u svoju ishranu, kombu treba da bude jedna od prvih. Alga koja se već 1500 godina jede u Japanu, postala je popularna na Zapadu zahvaljujući sve popularnijoj makrobiotičkoj ishrani.
U Japanu kombu prvenstveno koriste za pripravljanje daši (dashi) osnove za supe i čorbe, nečega sličnog bujonu koji se koristi na Zapadu i koji se kuva od kostiju i mesa.
Sad se pitate, kakva je sad sličnost između supe od algi i mesa? Pa eto – i kombu i meso daju jelima umami ukus. Umami je najkasnije naučno otkriven i objašnjen ukus, iako za njega u Japanu i Kini znaju već vekovima. Dakle, postoji pet osnovnih ukusa i to su: slano, slatko, kiselo, gorko i – umami! Umami je za razliku prva četiri ukusa teško objasniti, ali najpribližniji opis bi bio “sočnost”, “punoća ukusa”, “izdašnost” ili jednostavnmo rečeno – onaj ukus koji obogaćuje i pojačava snagu ostala četiri!
Umami se, osim u kombu algi, nalazi u mesu, jakim sirevima, inćunima, soja sosu… Na hemijskom nivou, umami potiče od glutamata, koji se prirodno nalazi u pomenutim namirnicama.
I postoji i tamna strana umamija. Naučnici ne bi bili naučnici kad ne bi na kraju sve upropastili, pa su tako nakon otkrića umamija kao petog ukusa otkrili i kako da ga sinetetizuju u vidu monosodijum-glutamata (MSG), veštačke supstance koja pojačava ukus hrane i tera vas da jedete i jedete i jedete… Pogađate – u restoranima, pogotovo kineskim i onim sa brzom hranom, MSG se nekontrolisano dodaje u jela, kako bi se gosti “navukli” na “neobjašnjivo” dobar ukus hrane. MSG je zato i neizostavni sastojak svakog junk food-a: čipseva, grickalica, pića, dodataka jelima, supa iz kesica… Prepoznaćete ga i pod “umetničkim” imenom E621. Naravno, ne moramo mnogo da vam objašnjavamo kako je MSG veoma štetan za zdravlje, prvenstveno je ektremno jin i može biti odgovoran za česte prehlade i neotpornost organizma.
Pa zar nije onda super to što imamo prirodan pojačivač ukusa, iz kombu alge, koja ne da nije štetna, nego je i višestruko korisna: puna je oligominerala i kalcijuma.
Kako da koristite kombu?
Prvo, možete poput Japanaca da skuvate daši i neka to bude osnova za kuvanje miso supe, raznih čorbica i drugih jela. Daši će dati svim jelima punoću ukusa, iako sam po sebi nema nikakav poseban ukus. Daši ćete dobiti tako što ćete jednu traku kombu alge od oko 10 cm potopiti u 500 ml hladne vode i ostaviti tako 15 minuta da nabubri. Blago zagrevajte tečnost i kada voda počne blago da struji izvadite kombu algu i vaš daši je gotov! Izvađenu kombu algu koristite dalje za kuvanje mahunarki, žitarica ili čorbi.
Kombu možete da isečete makazama na rezance i dodate u čorbe, pasulj, sočivo ili žitarice.
I na kraju možete da napravite začin za posipanje jela: pecite kombu u rerni na oko 200 stepeni, dok ne postane krta, oko 20-30 minuta. Izmrvite pečenu algu u avanu ili multipraktiku i prah koristite za pospanje jela – ovako ćete u organizam uneti ekstra porciju minerala.
vrh strane
ROGAČ
Kažu da je neugledna mahuna rogača, koja raste na istoimenom mediteranskom drvetu, prehranila sv Jovana Krstitelja tokom boravka u pustinji. Dakle – ako je za sveca dovoljno dobar, valjda je i za vas! Upotrebljavale su ga još naše bake, umesto tada skupe čokolade, ali je vremenom slatkasti miris kolača sa rogačem potpuno nestao iz naših kuhinja. Ipak, rogač ima specifičan ukus, drugačiji od čokolade, ali jednako dobar. Međutim, ako spadate u one koji „ne mooogu da prežive bez čokolade“, tj. drogirate se kakaom i belim šećerom, rogač vam dođe kao metadon: koristite ga umesto kakaa i počnite da se polako skidate. Biće vam od pomoći kad počnete da krizirate, a neće vam naškoditi. Slatkiši sa rogačem ne treba da se dodatno zaslađuju šećerom, pa će biti manje jin i manje kalorični. Osim toga, rogač je dobar izvor kalcijuma, fosfora i gvožđa. Što se tiče nabavke, za sada smo pronašli ovo pakovanje od 200 g, u „Hemikemi“, za oko 95 dinara, a ima ga i u drugim radnjama sa zdravom hranom.
vrh strane
ŠLJIVE
Šljive, sveže ili sušene, bogate su zdravim antioksidantima. Osim toga bogate su vitaminom C, što je i jedan od razloga što da šljive pospešuju apsorpciju gvožđa iz hrane. Dakle, ako ste malokrvni, navalite na šljive. Kada su zrele, veoma su slatke, pa su odlične za makrobiotičke kolače bez šećera, koje su prava jesenja posalstica. Nema ničeg lepšeg od mekanih pečenih šljiva, karamelizovanih u spostvenom soku, na hrskavoj korici od integralnog brašna i ovsenih pahuljica! A kad im prođe sezona, ostaju vam sušene šljive. Njih, kao i svako sušeno voće, obavezno dobro operite pre konzumacije, da koliko-toliko skinete konzervans sumpor dioksid (E220), kojim ih konzerviraju. Koristite ih samo umereno, pnekad, da se zasladite.
vrh strane
SUŠENI PARADAJZ
OK, makrobiotičari će reći kako paradajz nije zdrav, zato što je previše jin. Ali vi ni ne nameravate da se davite u tonama, već da ga kao začin dodate u kuvane žitarice, pastu, čorbice i naravno raspamećujuće dobar crveni pesto. Ako ste zdravi i pravi, malo jina vas neće ubiti, hehehe... Nažalost, kod nas trenutno ima samo da se kupi sušeni paradajz u ulju, opet nažalost - u običnom ulju, ali šta je tu je: ionako treba da se pre upotrebe omekša 3 minuta u toploj vodi, pa iskoristite tu priliku da ga dobro operete od ulja u kojem je stajao. Ako putujete u Hrvatsku, Tursku, Italiju, Grčku i druge mediteranske zemlje, potražite sušeni paradajz bez ulja i ponesite bar jedno kilo kući. Dugo će vam trajati, jer to je zaista mnogo paradajza! Čuvajte ga u tegli i biće vam dugo vremena na dohvat ruke.
vrh strane
BUKOVAČA
Šampinjoni su baš nezasluženo napopularnije pečurke! Ne samo što se gaje sa puno hemijskih dodataka, nego i ne mogu da se porede sa nekim, jednako dostupnim vrstama pečuraka, poput bukovače. Bukovača se, kao i šampinjoni, prodaje u svakom normalnom supermarketu, lepo zapakovana i ne previše skupa. Budući da se ove pečurke gaje na drvetu ili slami, nije potrebno da ih perete (samo će se napiti vode i postati bljutave), već ih jednostavno nežno izbrišite vlašnom krpom. Propržite ih na malo ulja s belim lukom i biberom, kao i svake druge pečurke. Dodajte ih u kinesko povrće ili čorbice. Bukovače su ne samo ukusne, već imaju i posebnu konzistenciju, koja liči na ostrige, pa se zato i zove engleskom jeziku „pečurka ostriga“, tj. „oyster mushroom“. Bukovača ima visoku koncentraciju polisaharida, koji snažno snižavaju nivo lošeg holesterola i triglicerida u krvi. Zdrav je izvor proteina za one koji ne jedu meso.
vrh strane
RAŠTAN
U našim krajevima raštan se ne jede previše, što je prava šteta.
Raštan je jedna od najvažnijih biljaka u ishrani makrobiotičara tokom zime.
Bogat je kalijumom, kalcijumom, beta-karotenom, luteinom, vitaminima C, B1, B2, B9.
Odličan je izvor hranljivih vlakana, kao i sastojaka s moćnim antikancerogenim osobinama. Sok, koji se dobija ceđenjem svežih listova i stabljika raštana, u narodu je poznat lek protiv gihta, bronhitisa i za probleme s cirkulacijom.
Kalcijum iz raštana jača kosti i preventivno deluje protiv osteoporoze. Mangan iz raštana aktivira enzime, između ostalih i onaj koji pomaže organizmu da iskoristi vitamin C. Ta biljka je odličan izvor vitamina A i cinka, sastojaka koji utiču na jačanje imuniteta. Vitamin C, kojim je bogat raštan, jača imunitet.
vrh strane
VELIKA CRVENA ROTKVA (repa)
Ovo povrće se sve češće nalazi u našim prodavnicama. Kada se jede sveže, ima ukus koji liči na rotkvice, ali je jednako ukusno i kuvano. Dinstana rotkva sa crvenom korom ima lep sladak ukus.
Budući da je korenasto povrće, repa spada u redovni deo makrobiotičke ishrane zimi. Najbolje je ako se sprema na nišime način. Možete i da je stavite u turšiju.
vrh strane
HELJDA
Heljda (Fagopyrum esculentum) je vrsta pseudožitarice (koristi se kao žitarica i liči na žitaricu, a u stvari predstavlja seme jedne vrste cveta). Heljda je 1999. proglašena ua lekovitu biljku godine. Gaji se od davnina u Aziji, odale se tokom Srednjeg veka proširila na Evopu.
Heljda je nezahtevna biljka za gajenje i pre uvođenja krompira u ishranu Evropljana u 18. veku, važila je za jednu od osnovnih namirnica. Tokom većeg dela 20. veka, heljda je bila skoro potpuno zaboravljena, ali je zahvaljujući popularnosti makrobiotike i drugih zdravih načina ishrane opet postal “in”.
Heljda se tradicionalno jede u Rusiji (koji to jelo zovu “kaša”), Kini, ali i na Zlatiboru, gde se heljdino brašno koristi za pravljenje zlatiborske čuvene “eljdopite”.
Heljda ima 72 % ugljenih hidrata, 10 % proteina, oko 1,5 % masti, zatim minerale i vlakna, kao i 13 % vode. U poređenju sa pšenicom, heljda ne sadrži gluten, pa je pogodna za one alergične na njega. Zbog manjka glutena, nikada ne možete umesiti hleb samo od heljidinog brašna, već se uvek koristi u kombinaciji sa pšeničnim brašnom. Japanci od iste mešavine prave svoje heljdine rezance koje zovu “soba”.
Heljdu je ipak najbolje jesti kao kuvano zrno i makrobiotički gledano ono spada u jang žitarice koje se uglavnom jedu zimi jer zagrevaju organizam.
Recepti sa heljdom:
Heljda sa povrćem
Zapečena punjena keleraba
vrh strane
URAD PASULJ
Urad pasulj, ili urad dal je vrsta pasulja koji se gaji u južnim delovima Azije.
Korisiti se za spremanje indijskih jela od mahunarki pod imenom dal. Urad pasulj je poreklom iz Indije, gde se gaji od davnina i spada u najcenjenije mahunarke.
Zrno se kuva nakon bubrenja u vodi (oko 12 časova). Može da se kuva kao svako drugo jelo od pasulja, ili da se samelje u ukusni namaz za hleb.
Brašno ili pasta od samlevenog kuvanog urad pasulja koristi se za spremanje indijskih palačinki, pljeskavica bez mesa ili krekera. Urad pasulj je veoma hranljiv i preporučuje se dijabetičarima, poput drugih mahunarki.
U Beogradu se prodaje u “Biošpajzu” na Kalenić pijaci i drugim boljim prodavnicama zdrave hrane.
vrh strane
ZDRAVA ULJA U ISHRANI
Kvalitetna biljna ulja su veoma važna za naše zdravlje –jačaju ćelije i kapilare, smanjuju loš holesterol, podmlađuju kožu i kosu. Zdrava ulja su puna nutrijenata, poput vitamina A i E, ukusna su i laka za varenje, ako se primenjuju umereno i pravilno.
U makrobiotičkoj, ili bilo kojoj drugoj kuhinji koja poštuje zdravlje, za prženje, dinstanje ili prelivanje salata koriste se isključivo nerafinisana i hladno ceđena ulja. Zbog osobine ulja da, poput soli, jelima daju punoću ukusa, lako se može desiti da preterate u količini koju koristite. Treba znati da su zdrava ulja poput leka, koriste se u malim “dozama”. Tako će vam kašičica dve maslinovog ulja dnevno biti sasvim dovoljna, a sve preko toga će predstavljati nepotreban unos energije (kašika maslinovog ulja ima 120 kalorija!).
Dalje, iako kratko prženje hrane u termički stabilnim uljima nije nezdravo, nikako ne bi trebalo da ovako jaku hranu jedete svaki dan, već povremeno – kako zbog viška kalorija, tako i zbog toga što pržena hrana ima jak jang uticaj na organizam, koji može da vas izbaci iz energetskog balansa. Budući da u žurbi kuvanja nije lako uvek odrediti količinu ulja, preporučljivo je da ulje odmerite kašičicom, pa tek onda dodate u jelo.
Neka od kvalitetnih ulja možete kupiti u običnom supermarketu, dok ćete druga morati da potražite u dobrim prodavnicama zdrave hrane.
U vašoj dobro opremljenoj makrobiotičkoj kuhinji treba da imate tri vrste ulja: susamovo -za prženje, maslinovo - za dinstanje ili salate, i ulje od kukuruznih klica -za kolače ili proju.
MASLINOVO ULJE
Najčuvenije je među zdravim uljima I čini srž “mediteranske dijete” – poznato je da stanovnici oko Sredozemlja, koji redovno koriste maslinovo ulje, manje oboljevaju od kardiovaskularnih bolesti. Iako je dovoljno termički stabilno za blaže prženje, najzdravije je ako se konzumira u dinstanim jelima ili kao preliv za salatu. Kupujte devičansko maslinovo ulje, proverenih proizvođača i ne žalite da date koji dinar više – ovo je pametno ulaganje, jer vrlo malo kvalitetnog maslinovog ulja čini čuda, posebno kada je u pitanju pasta! Ako volite, odaberite organsko ili maslinovo ulje sa nekim od dodataka: naseckanim belim lukom, papričicom, tartufima, ruzmarinom…
SUSAMOVO ULJE
Osnova je makrobiotičkog kuvanja. Postoji tamno susamovo ulje – koje se dobija presovanjem prepečenih semenki susama, i svetlo ulje -iz presnih semenki. I jedno i drugo su zdrava ulja, s tim što je tamno jačeg ukusa, ima orašastu I punu aromu, pogodnu za makrobiotičke gurmanluke. Svetlo susamovo ulje je lagane aromei koristi se u blagim jelima. Susamovo ulje je veoma termički stabilno istoga idealno za pečenje i prženje u dubokom ulju, naročito za pripremanje tempure (japanskog pohovanog povrća).
ULJE OD KUKURUZNIH KLICA
Često se koristi u makrobiotičkim receptima zakolače, umesto putera, jer testu daje lep ukus. Ipak, treba znati da je ovo ulje izuzetno bogato vitaminom E, koji biva uništen natemperaturama iznad 140 stepeni. Zato, kada pečete neko testo ili kolače sa ovim uljem, ne podešavajte rernu iznad 140 stepeni.
BUNDEVINO ULJE
Iskustva narodne medicine da ulje iz semenki bundeve povoljno utiče kod urinarnih tegoba i problema sa uvećanom prostatom danas su i naučno potvrđena. Bundevino ulje ne samo da je zdravo, već je i omiljeno kod mnogih velikih kuvara. Ima lepu zelenkastu ili crvenkastu boju I pun, orašast ukus. Lekovita svojstva bi bila uništena prženjem, pa se bundevino ulje preporučuje kao salatni preliv. U kombinaciji sa limunom, bundevino ulje predstavlja dobar dodatak salatama. Bundevinim uljem možete obogatiti i čorbice od povrća, ali tek pri serviranju, kada se prohlade.
KIKIRIKI ULJE
Ovo visokokvalitetno ulje ima izrazito visoku tačku dimljenja od 230 stepeni, pa je tako jedno od najboljih ulja za prženje u dubokom ulju i pečenje. U Kineskoj kuhinji ga upotrebljavaju kao redovno ulje za prženje u voku. Ako je nerafinisano, imaće žutu boju i aromu kikirikija. Ovo ulje je jedno od najtrajnijih – mesecima može da stoji i da ne užegne. Iako je dobro za prženje, možete ga koirstiti i za salate sa egzotičnim sastojcima.
ULJE OD PŠENIČNIH KLICA
Po nekim istraživanjima, ovo ulje je najbogatije vitaminom E od svih ulja. Značajno je i to što u sebi sadrži u većim količinama oktakosanol - supstancu za koju su naučnici uvereni da poboljšava izdržljivost i fizičku spremnost organizma. Zbog svega ovoga preporučuje se posebno sportistima i ljudima koji teško fizički rade. Ne treba ga koristiti za prženje, već pomalo, preko salate. Čuva se na hladnom i tamnom mestu, najviše par meseci, jer vrlo lako propada.
ULJE OD SEMENKI GROŽĐA
Iako je ovo ulje poznato u Evropi vekovima, tek je u XX veku počelo masovno da se proizvodi, uglavnom zato što su postojali mnogi drugi, izdašniji izvori ulja poput suncokreta ili masline. I ovo je zdravo ulje sa puno korsinih antioksidanasa, koji nas podmlađuju. Jeftinije je od maslinovog ulja i jednako dobro za prženje, prelivanje salata i kuvanje. Ima visoku tačku dimljenja, pa ne postaje kancerogeno tokom pripremanja hrane. Odličan je izbor za one koji ne mogu da podnesu ukus maslinovog ulja, a žele da se hrane zdravije.
LANENO ULJE
Kao i seme od kojeg je dobijeno, ovo blago gorko ulje bogato je omega-3 masnim kiselinama, za koje je dokazano da sprečava i ublažava aterosklerozu (nagomilavanje masnih, ateromatoznih naslaga na zidovima arterija). Laneno ulje blagotovrno deluje i kod drugih srčanih problema, recimo aritmije. Nažalost, ovo ulje ima veoma kratak rok trajanja, već nakon nekoliko nedelja gubi svoja svojstva, užegne i čak postane potencijalno kancerogeno. Kod kupovine ovog ulja posebno obratite pažnju na rok trajanja! Koristite ga za prelivanje salata i povrća.
SUNCOKRETOVO ULJE
Mnogi se pitaju - šta traži ovo ulje na spisku zdravih ulja? Jednostavno, iako je rafinisano suncokretovo ulje prilično nezdravo, ova namirnica u nerafinisanom obliku, dobijena hladnim ceđenjem, predstavlja veoma dobar izbor! Nerafinisano suncokretovo ulje je bogato zdravim, nezasićenim masnim kiselinama. Mnogi makrobiotičari ga preporučuju kao ulje za redovnu upotrebu, jer je dobijeno od biljke koja raste na našem podneblju, a izuzetno je pogodno kako za salate i blago dinstanje, tako i za prženje.
I TO NIJE SVE!
U prodavnicama zdrave hrane sve je više hladno ceđenih vrsta ulja, koje su takođe zdrava, ali nisu pogodna sa svakodnevnu upotrebu, bilo zbog visoke cene, bilo zbog toga što imaju neobičan ukus ili usko specifičnu primenu. Tako se, recimo, orahovo ulje koristi samo za deserte i salate. Slično je i sa uljima od kima, konoplje, semenki nara, itd.
vrh strane
GOMAŠIO (gomashio)
Gomašio je najpopularniji makrobiotički dodatak jelima i pravi se od susama i nerafinisane morske soli. Ima divan slan ukus sa delikatnom notom gorkog i odlično se kombinuje sa slatkim ukusom integralnog pirinča, drugih žitarica i korenastog povrća. Susam, glavni sastojak, bogat je kalcijumom. Susam za gomasio treba prepeći u suvom tiganju, ali nikako ne sme da zagori.
Količina soli koja se dodaje susamu, zavisi od mnogih činilaca: pola, uzrasta, stila života i godišnjeg doba. Uobičajena preporuka za zdrave odrasle osobe u umerenoj klimi je 10 do 12 delova susama i 1 deo morske soli. Oni koji se bave fizičkim poslom ili vode sportski život prave gomašio od 8 do 10 delova susama i 1 dela soli. Za decu se gomašio pravi od 16 do 20 delova susama i 1 dela soli.
1 kašičica gomašija se stavlja preko 1 porcije pirinča. Previše gomašija nije zdravo, zbog viška soli.
Priprema:
Otrebite susam od kamenčića i nečistoća i operite ga u cediljci pod mlazom vode. Ostavite susam u cediljci da se dobro ocedi, oko 1 sat.
Prepecite kratko krupnu nerafinisanu morsku so u suvom tiganju (ne teflonskom, najbolje emajliranom, tučanom ili teškom tiganju od nerđajućeg čelika). Kada zrnca soli počnu da se sijaju, so je pečena.
Prespite so u odvojenu posudu i u istom tiganju sad prepecite susam, mešajući, na umerenoj vatri. Ne pecite previše susama odjednom, kako bi svaka semenka mogla da bude prepečena. Susam je prepečen kada se lako da zgnječiti drvenim štapićem, odnosno kada dobije blagu žućkastu boju. Prespite susam u odvojenu posudu, nikako ga ne ostavljajte u tiganju, jer će se i dalje peći od vreline tiganja i izgoreti!
Izmrvite morsku so u suribačiju (japanski rebrasti avan od keramike) ili u avanu od kamena. Dodajte još vruć susam, pa ga meljite sa solju. Ne meljite previše sitno, semenke susama treba da budu smrvljene, ali ne pretvorene u prah. Prespite gotov gomašio u činijicu i kada se ohladi, sipajte ga u staklenu teglicu. Pripremljen gomašio može da stoji na stolu nedeljama, mada je najukusniji kad je svež ili star do 10 dana.
Za mlevenje gomašija ne bi trebalo koristiti električni blender. Mnogo je prirodnije gomašijo napraviti ručno - nije teško, ne traje dugo i zabavno je!
vrh strane
